ШТА РАДИТИ КАД СИ УПЛАШЕН И ЗАБРИНУТ
Сва деца имају бриге и страхове. Имају их и одрасли само што кад људи постају старији неки од страхова које су имали као деца нестају на пример страх од мрака, од чудовишта из ормара...
Зашто људи прерасту неке своје страхове? Зато што науче да разликују праву опасност од нечег што им у ствари неће наудити. Стичу искуство о томе како да буду безбедни. Током целог живота људи имају страхове и брину због много чега – због оцена, како да буду омиљени, због здравља, смрти, новца, налажења посла, да не изгубимо некога кога волимо ....
Без обзира на то колико имаш година није увек лако признати себи да страхујеш или бринеш. Можда те је срамота? Можда мислиш да треба да се покажеш чвршћим или да си сувише велик или велика да би се плашио?
БРИНУТИ И СТРАХОВАТИ ЈЕ У РЕДУ . Ако се правиш да страхови и бриге не постоје, теже ћеш изаћи на крај са њима, нарочито ако те много муче.
Нека деца су уплашена и забринута а не знају због чега – тешко им је искажу своју бригу речима. Ту помаже цртеж, да причају о томе како се осећају са неком блиском старијом особом, да напишу причу о својим осећањима, да пишу дневник о томе шта им се дешава у току дана и како су се осећали ... Неки пут можда не схватамо да се плашимо али нам то тело каже – заболи нас стомак, напети су нам врат и рамена, срце брзо лупа, зноје нам се дланови ....
Добра вест је да да можеш да научиш да изађеш на крај са својим страховима и бригама ако се са њима суочиш и покушаш да их разумеш.
ПОРАЗГОВАРАТИ СА ДЕЦОМ О ЊИХОВИМ СТРАХОВИМА И НЕКА ПРОЦЕНЕ ЊИХОВ ИНТЕНЗИТЕТ НА СКАЛИ ОД 1-5.
- ПОСТАВИТИ ПИТАЊА О ТОМЕ КАКО ИЗГЛЕДА КАД СИ УПЛАШЕН И ЗАБРИНУТ ?
- ШТА СЕ ДЕШАВА У ТВОЈОЈ ГЛАВИ ИЛИ ТЕЛУ ?
- С КИМ МОЖЕШ ДА РАЗГОВАРАШ О ОНОМЕ ШТО ТЕ МУЧИ'?
- КАКО БИ ТА ОСОБА МОГЛА ДА ТИ ПОМОГНЕ?
Можда ће те изненадити али страхови и бриге нису увек лоши, за њихово постојање постоји много добрих разлога. Пр. ако би те неки насилник напао твоје тело би због страха створило супстанце које би ти помогле да брже трчиш, да се бориш, да имаш више енергије у том тренутку. Али не мораш да будеш у стварној опасности да би твоје тело реаговало. Можеш само да играш игрицу са сценама насиља или да гледаш нешто страшно на ТВ –у па да твоје тело реагује као да си у стварној опасности. Зато избегавај тако да проводиш време, излажући себе сталној дози страха јер ће твој организам на то навићи па ћеш се све више плашити, свега и свачега.
САДА ЋЕМО НАВЕСТИ НЕКЕ ОД ПРЕДЛОГА КОЈЕ МОЖЕТЕ ВЕЖБАТИ КОД КУЋЕ :
- Замисли себе на белом паперјастом облаку који је као најмекши кревет на свету. Док пловиш пространим небом твоје бриге, једну по једну односи ветар. Посматрај како нестају у плаветнилу.
- Замисли дубоки плави океан. Ти си талас у мору које се ваља и нежно се крећеш горе – доле. Осети то кретање и нека те то опусти. Слушај звуке таласа у својој глави и замишљај како они односе твоје бриге.
- Затегни мишиће врата – па их опусти. Затегни мишиће руку – па их опусти. Затегни мишиће ногу – па их опусти. Тако вежбај све мишиће затегни их па их опусти.
- Кад си нервозан, можда дишеш сувише брзо. Вежбај дубоко дисање јер то опушта – омогућава кисеонику да допре до твог мозга и мишића, они боље раде а ти се опушташ. Стави руку на стомак и удахни полако кроз нос док бројиш у себи до пет и исто толико док издишеш. Претварај се да твоје бриге излазе са вауздухом док га истискујеш из плућа. Можеш и да замишљаш неко лепо место – стварно или замишљено. Обрати пажњу шта видиш, које звуке чујеш, које мирисе осећаш ... Ово ти може помоћи и лакше ћеш да заспиш.
- Ове вежбе вам могу помоћи да вам срце мање лупа због неког нездравог страха. Да страх буде као свака друга емоција која борави у вашем срцу и глави али да не влада вама већ да будете његов господар.
