У ситуацији у којој је Светска здравствена организација прогласила пандемију болести covid-19 , коју изазива корона вирус, нормално је осећати се забринуто, уплашено, узнемирено. Оно што треба да урадимо је да се потрудимо да умањимо страхове како код себе , тако и код оних који нас окружују .Страх утиче и на имуни систем, ствара несаницу , утиче на логику па у стању страха доносимо погрешне  одлуке које могу  да привуку још више разлога за страх .

Зато НЕ ПЛАШИТЕ СЕ.


То је често много лакше рећи него учинити.

Можда се питате да ли ћете се решавањем страха од постојећег вируса постати неопрезни и можда се разболети али одговор је НЕ. Решавањем страха нећете постати неразумни јер вам остаје мудрост, искуство, здрав разум и упутства којих се треба придржавати.

Како?

Практичном применом званичних препорука здравствене службе о одржавању хигијене и социјалној дистанци повећаћемо осећај сигурности и безбедности.

Шта је социјална дистанца?

Социјална дистанца је термин који подразумева физичку изолацију од других људи. Када смо у физичком контакту са што мањим бројем људи смањујемо могућност да намa неко пренесе вирус, као и да га ми пренесемо неком другом, уколико смо већ заражени. Социјална дистанца нам омогућава да сачувамо и себе и друге.

Немојте реаговати на провокације и коментаре да је смешно, глупо или срамотно придржавати се правила као што је редовно прање руку сапуном и топлом водом најмање 20 секунди, ношење заштитних маски и рукавица, дезинфиковање обуће, одеће, радних и других површина , ограничавање кретања.

Важно је да будете правовремено информисани, али искључиво из поузданих извора. Вероватно ће вас старији чланови породице упутити о начинима безбедног понашања .

Избегавајте излагање садржајима који су сензационалистички, који шире панику и који су незванични. Сетите се предавања о лошим ефектима гласина .

Уз адекватне мере заштите наставите свој живот и свакодневне активности.

Важно је да одржавате дневну рутину: устајете на време (не остајете у пиџами цео дан), ноћу лежете на време и редовно једете.

Време које дневно проводите испред рачунара, тв екрана, мобилног телефона мора бити ограничено.

Важно је да спроводите физичку активност током сваког дана (можете радити вежбе код куће уз музику, на пример).

Сваког дана испланирајте шта ћете радити.

Одредите део дана за учење.

Ваше одељенске старешине ће вас контактирати путем мејла и договорити се са вама како ћете убудуће комуницирати са предметним наставницима.

Надокнадите пропуштено градиво,  прочитајте лектиру.

Имајте на уму да ће се ово стање окончати и да ћете кренути у школу  а ученици осмог разреда  ће вероватно полагати  и завршни испит.

Ако редовно будете учили и радили тај дан нећете дочекати неспремни.

Будите подршка млађим члановима породице. Помозите им да лакше савладају градиво. Покажите им својим примером како да им дан буде осмишљен и испуњен.

Останите у редовном контакту на даљину са онима са којима сте били у контакту и до сада - друговима и другарицама из одељења, пријатељима, рођацима и сл.

Будите подршка једни другима.Предложите укућанима да изберете просторију у којој се неће разговарати о актуелној ситуацији као и током заједничких породичних активности на пример заједничких оброка, забавних активности .

Будите солидарни. У договору са родитељима организујте помоћ старијим рођацима и комшијама . Неки пут је довољно да им нацртате леп цртеж , наберете букет цвећа, прошетате кућног љубимца.

Како испунити слободно време које проводите у кући?

Преузмите на себе неке од кућних обавеза.

Усавршите вештине које поседујете или научите нешто ново током ових дана.

На пример:

-          Припремитe јело, умеситe и испеците (кифлице на пример),

-          Средите терасу или двориште

-          Научите да шијете користећи машину за шивење,

-          Уз помоћ родитеља учествујте у некој ситној поправци у кући, и сл.

Организујте породично гледање спортског, забавног (квизова на пример) или филмског и серијског тв програма.

Шта можете радити са млађим члановима породице

На пример:

  • Радити физичке вежбе , плесати , играти стони тенис
  • Правити предмете од пластелина, конца, вунице
  • Слагати слагалице („puzzle“)
  • Цртати, сликати, фарбати ...
  • Правити колаже , сликовнице
  • Костимирати се , правити позоришне представе за укућане
  • Правити разне предмете од коцкица
  • Читати заједно и глумити, певати , свирати   и сл.

Са вршњацима или члановима породице можете

  • Решавати загонетке , асоцијације  детективнске приче
  • Играти друштвене игре као што је Човече не љути се
  • Играти шах , карте , јамб
  • Играти стратешке игре (као што је монопол или ризико) и др.

Самостално можете водити рачуна о кућном љубимцу, узгајати цвеће, писати дневник...Ако вас   повремено ипак  преплави страх издвојте се у засебну просторију , дубоко и полако дишите и замишљајте своје место за опуштање. Зажмурите и осетите мирис, боје , звук , топлоту , дашак ветра  . Можете и своје страхове ставити у облачиће , зажмурити и гледати како их ветар носи далеко од вас. Ако волите да цртате нацртајте оно што вас мучи а затим то поцепајте  и баците. Разговори са старијим члановима породице вам могу увек користити.

Свака ситуација у животу је и прилика за лични  развој. Имаћете више времена за квалитетно дружење са породицом, развијање својих потенцијала , креативности хуманости,солидарности , маште...Можете себи поставити и изазов за за побољшање и обогаћивање свог живота учењем нових вештина .

Имајте све време на уму И ОВА СИТУАЦИЈА ЋЕ ПРОЋИ.




Психолог школе

Јасмина Ђурђевић