188. роћендан школе

Поводом 188. рођендана наше школе расписан је литерарни конкурс. Пристигло је много радова. Жири је изабрао и наградио три рада. Захваљујемо се свим ученицима који су учествовали на наградном конкурсу и својом креативношћу улепшали прославу Дана школе.

Прво место

ШКОЛА МИ ЈЕ ДРУГА КУЋА

Школа ми је друга кућа.
Мирише ко супа врућа,
А на табли сви задаци
Развучени као резанци.

На музичком трећем часу
Док песмице разне учим,
У свескама поред нота
С' ћевапима муке мучим.

О птицама док учимо,
Шта једу и где живе,
Испред табле изненада
Пролетело печено пиле.

Док ми црева тужно крче,
Стомак ми се празан јавља,
Моја глава иде кући
Нахрањена с' пуно знања.

Јана Стојковић, II-2
Друго место

АУ, ШТО ЈЕ ШКОЛА ЗГОДНА

 СВАКОГА ЈУТРА, СВАКОГА ДАНА
НАША ШКОЛА РАЗИГРАНА.
ЂАЦИ ВЕДРИ, ЂАЦИ ЧИЛИ
У ШКОЛИ СЕ ИЗГУБИЛИ.

ДОГОВОРИ ТУ СУ ПАЛИ
И НА ТОМЕ НИСУ ОСТАЛИ,
РАЗНЕ ПРИЧЕ, РАЗНЕ ТЕМЕ...
СВАКО ИМА СВОЈЕ ШЕМЕ.

ОЧИ ЦРНЕ, ОЧИ СМЕЂЕ, ПЛАВЕ...
КОСЕ СВЕТЛЕ, ИЛ' ГАРАВЕ.
ДЕВОЈЧИЦЕ НЕКЕ КРИЈУ
ПРВУ ЉУБАВ, СИМПАТИЈУ.

ДЕЧАЦИ СУ ТВРДИ МОМЦИ
И ЗА ЉУБАВ БАШ НЕ ХАЈУ.
ИПАК ЗНАМ ЗА ЈЕДАН СЛУЧАЈ
ПРВУ ЉУБАВ, СИМПАТИЈУ.

УЧИТЕЉИ МУДРЕ ГЛАВЕ,
ЂАЦИ СУ НЕКАД БИЛИ,
МНОГЕ ДЕЧИЈЕ НЕСТАШЛУКЕ
ОНИ СУ ОПРОСТИЛИ.

ОПРОСТИЋУ И ЈА ВАМА,
ЈА САМ ДУХА СЛОБОДНА
МАЛО ИГРАМ, МАЛО УЧИМ...
АУ ШТО ЈЕ ШКОЛА ЗГОДНА.


ДИМИТРИЈЕ ЂУРИЋ III-1
Треће место

ШКОЛА, МОЈ ДРУГИ ДОМ

ЧЕСTО ЛЕЖИМ У ТИШИНИ ПОСМАТРАЈУЋИ БЕО ПЛАФОН. ДОК ЗУРИМ ТАКО У БЕЛИНУ, ПО ГЛАВИ МИ ЛЕТИ РОЈ ЛЕПТИРИЦА И СВАКА ОД ЊИХ НОСИ СА СОБОМ НЕКУ ИДЕЈУ, НЕКИ НОВИ ПУТ, НЕКО НОВО МЕСГО. ПОНЕКАД САЊАМ КАКО ШЕТАМ СТАЗОМ ПОПЛОЧАНОМ СИВИМ КАМЕЊЕМ. У ЈЕДНОМ ТРЕНУТКУ ДОЛАЗИМ ДО КРАЈА СТАЗЕ ОДАКЛЕ СЕ ОНА РАЧВА НА БЕЗБРОЈ ПУТЕВА. НЕ ВИДИМ ГДЕ СЕ ЗАВРШАВАЈУ И ТО МЕ ПЛАШИ.КАО ДА ЈЕ ВРЕМЕ СТИГЛО ДО КРАЈА, ПРЕСКОЧИЋЕ МЕ И ОТИЋИ У НЕПОВРАТ.

МОРАМ ДА ДОНЕСЕМ ОДЛУКУ ПРЕ НЕГО ШТО ИСЦУРИ ПЕШЧАНИК. СВАКИ ПУТ КАД СЕ ПРОБУДИМ ПОСЛЕ ОВОГ СНА, ЗНАМ ДА МОРАМ ДА ОДЛУЧИМ ШТА ЋУ УПИСАТИ. ОСТАНЕМ ДА ЛЕЖИМ У КРЕВЕТУ, УМОТАН У ТОПЛУ ЋЕБАД И ОДЛУТАМ МИСЛИМА УНАЗАД. ТЕК САДА САМ, НА КРАЈУ ОВЕ СТАЗЕ КОЈОМ ШЕТАМ ОСАМ ГОДИНА, СХВАТИО ДА САМ БИО БЕЗБРИЖНО УЉУШКАН. СВАКИ ДАН САМ ПРОВОДИО У ШКОЛИ, ОКРУЖЕН ЉУДИМА КОЈЕ ВОЛИМ И КОЈИ МЕНЕ ВОЛЕ. ПАМТИМ СВА НАША УПОЗНАВАЊА. СТЕКАО САМ МНОГО ПРАВИХ ПРИЈАТЕЉА У КЛУПАМА ШКОЛСКЕ ЗГРАДЕ. НЕКАДА САМ ЈЕДВА ЧЕКАОДА СЕ ЗАВРШИ РАСПУСГ ДА СРЕТНЕМ У КЛУПАМА СВОЈЕ ДРУГАРЕ НАСМЕЈАНЕ И ВЕСЕЛЕ. ЗАЈЕДНО СМО РЕШАВИЛИ НАЈТЕЖЕ МАТЕМАТИЧКЕ ПРОБЛЕМЕ, ЗАЈЕДНО СМО ПЕВАЛИ НА МУЗИЧКОМ, ЗАЈЕДНО СМО СЕ ИГРАЛИ НАФИЗИЧКОМ. СВЕ СМО РАДИЛИ ЗАЈЕДНО. НЕКАДА СЕ ДЕШАВАЛО ДА УЧИТЕЉИЦИ КАЖЕМ „ МАМА", УМЕСТО „ УЧИТЕЉИЦЕ". ПОЈАВИ МИ СЕ ОСМЕХ НА ЛИЦУ, КАДА СЕ СЕТИМ ТАКВИХ ТРЕНУТАКА. ПРОЛАЗЕЋИ ПОРЕД ШКОЛЕ , ПОМИСЛИМ ДА ЈЕ НЕСТВАРНО ЛЕПО, ИСПУЊЕНА ЉУБАВЉУ. ДОК КОРАЧАМ ХОДНИЦИМА, ВИДИМ НА ЛИЦИМА ЗИДОВА ДА ЧУВАЈУ МОЈЕ ПРВЕ ТАЈНЕ, СИМПАТИЈЕ, СРЕЋНЕ УСПОМЕНЕ, ДОБРЕ И ЛОШЕ ОЦЕНЕ. СВАКИМ ДАНОМ ШКОЛА МИ ЈЕ ДОНОСИЛА НЕКО НОВО ЛЕПО ИСКУСГВО.ЧАК И ОНИХ ДАНА КАДА ЈЕ БИЛО ПИСМЕНИХ ВЕЖБИ И ПРОПИТИВАЊА, ВОЛЕО САМ ДА ДОЛАЗИМ У ШКОЛУ. ИШЧЕКИВАЊЕ ВЕЛИКОГ ОДМОРА, ЈЕДАН ЈЕ ОД ОМИЉЕНИХ ТРЕНУТАКА. НА БРЗИНУ ПОЈЕДЕМ УЖИНУ СА ДРУГАРИМА И ОНДА ИГРАМО ФУДБАЛ ИЛИ КОШАРКУ. МНОГО ПУТА СЕ ДЕСИЛО ДА ОСТАНЕМ ДА СЕ ИГРАМ ПОСЛЕ ЧАСОВА СА ДРУГАРИМА, ПА СЕ МАМА ЗАБРИНЕ. ВОЛЕЛА ЈЕ ДА КАЖЕ:„ СУГРА ПОНЕСИ ЈАСТУК И ЋЕБЕ ПА ПРЕСПАВАЈ У ШКОЛИ, АКО ТИ ЈЕ ТОЛИКО ЛЕПО". ОНДА БИХ РАЗМИШЉАО 0 ТОЈ ИДЕЈИ. СВАКО БИ ИМАО СВОЈУ СОБУ У ШКОЛИ И ЦИМЕРА СА КОЈИМ ЈЕ ДЕЛИ. ПОСТОЈАЛА БИ И ОГРОМНА КУХИЊА У КОЈОЈ БИ СВИ ЗАЈЕДНО ДОРУЧКОВАЛИ, РУЧАЛИ И ВЕЧЕРАЛИ.ТО БИ БИЛО ДИВНО.

САДА, КАД СЕ ЦЕЛОМ ДРУЖЕЊУ У ОСНОВНОЈ ШКОЛИ БЛИЖИ КРАЈ, ЗНАМ ДА НИЈЕДНА ЗГРАДА НЕЋЕ МОЋИ ДА ЗАМЕНИ ШКОЛУ И МЕСТО КОЈЕ ОНА ЗАУЗИМА У МОМ СРЦУ. СВЕ УСПОМЕНЕ ЋЕ ОСТАТИ САЧУВАНЕ У ТОЈ БЕЛОЈ ЗГРАДИ, НЕТАКНУТЕ И СКРИВЕНЕ ОД ДРУГИХ ЉУДИ. БЕЛА ЗГРАДА, СА ШАРЕНИМ ДВОРИШТЕМ ЋЕ ЗАУВЕК ОСТАТИ МОЈА ШКОЛА, МОЈ ДРУГИ ДОМ, МОЈЕ УТОЧИШТЕ. 

ЛАЗАР МИЧИЋ 8-4