Награђени радови на конкурсу поводом Дечје недеље

Поводом Дечје недеље расписан је литерарни конкурс на тему Растемо заједно. Пристигло је много радова. Жири је изабрао и наградио три рада. Захваљујемо се свим ученицима који су учествовали на наградном конкурсу.

Награђени радови

Прво место

Растемо заједно

Кад деца крену у школе,

онда се друже и воле.

Науче разне игре

и врте се као чигре.

Кад у школе иду деца,

летела би до Месеца.

Читају шарене књиге

и брину своје бриге.

Кад деца у школи расту,

кроз прозор гледају ласту.

Сањају снове слатке

и певају песме кратке.

Кад деца у школи ћуте,

тада се на неког љуте.

Брзо им нестане туга,

кад виде свог друга.

И зато, знајте једно,

сва деца расту заједно.

Кад плачу или се смеју,

другарска срца њихова греју.

Ива Миленковић III-2

Друго место

Растемо заједно

Две бебе у колицима. Једна ћелава, друга са чупавом црном косом. Једна с цуцлом, друга плаче (ваљда зато што нема цуцлу). Једна у розе бенкици на туфнице, друга у црвеној плишаној тренерци. Јована и ја. Ту слику у мом албуму често гледамо и смејемо се. У следећем албуму две девојчице сад обе са косицом седе у соби на тепиху окружене играчкама. Једна држи у руци иза леђа Барбику, а у другој руци косу друге девојчице, а друга широм отворених уста сузе рони. Јована и ја. Али нећу вам рећи која сам била ја.

То су били први дани нашег дружења. Онда је уследило обданиште, па предшколско, па први разред све док нам у другом разреду нису расформирали одељења и раздвојили нас. Али нас две и даље растемо заједно. Имамо ми школске одморе на које трчимо једна другој да се сретнемо, исмејемо и испричамо. А тек после школе! Чим завршимо домаћи, па игралиште између наших зграда је наше. Викендом нам родитељи дозволе да спавамо једна код друге па правимо пиџама парти и свашта радимо. Толико се смејемо да су једном мами на врата долазиле комшије да нас туже. Тужибабе! Па само смо се ,,мало“ гласније смејале. Сада смо четврти разред и опет ми правимо фотографије да би их једног дана, кад будемо старије, опет гледале и смејале се. Али да будем искрена понекад оде и на фејс.

Ма то је само да би друштво знало какве смо биле у четвртом разреду. Чисто због одрастања! Јована и ја.

Ива Игњатовић IV-2