Негативни психолошки ефекти карантина:

- ПТСП (посттрауматски стресни поремећај)

- конфузија

- љутња, бес

Стресори:

- страх од инфекције

- фрустрираност

- досада

- неадекватно снабдевање намирницама и лековима

- неадекватно информисање

- финансијски губици и финансијска неизвесност

- стигма

Период карнтина треба да траје што краће.

Добровољни карантин представља мањи стресор од наметнутог.

Здравствени звничници требало би да истакну значај алтруистичког понашања приликом самоизолације подсећањем јавности на утицај карантина на заустављање епидемије и добробит становништва.


Ефекти карантина:

- губитак осећаја слободе

- несигурност у лични здравствени статус (да ли смо инфицирани или не)

- усамљеност, досада

- сепарација од драгих људи

- генерисање беса, љутње

- депресија

- самоубиство

- непоштовање карантина

Свака одлука о карантину треба да вага добити у односу на потенцијалну психолошку цену по становништво. То је питање одржавања менталног здравља становништва.

Запослени у медицинским установама- психолошки ефекти:

- Акутни стресни поремећај

- премор

- анксиозност

- несаница

- иритабилност

- пад концентрације

- слаба продуктивност

- резигнација

- невољност

На дуже стазе - ПТСП

ПТСП је четири пута већи код оних који су као деца били у карантину.

Извештаји о онима који су били у карантину због тога што су били у контакту са оболелима од САРС-а:

- 20% страх

- 18% нервоза

- 10% кривица

- 5% радост

- 4% олакшање

Поред овог установљено је и постојање конфузије, беса, осећаја умртвљености, туговање, несаница.

После 4-6 месеци смањујује се присуство симптома као што су анксиозност и туга.

Дугорочно, утврђена је повезаност зависности од алкохола и карантина.

Дугорочно код здравсвених радника је уочено:

- минимизирање контакта са пацијентима (избегавајуће понашање)

- избегавање људи који кијају или кашљу

- избегвање места на којима је гужва

- избегавање свих јавних простора

- код неких, претерано прање руку

Једна студија говори о карактеристикама оних који су имали веће негативне ефекте карантина:

- млађи узраст (16-24 године живота)

- нижи ниво формалног образовања

- женски пол

- 1 дете (у односу на оне без деце или са више деце - више деце се показало као протективни фактор)

Друга студија указује на то да нема повезаности демографских фактора (брачни статус, године, образовање, деца и сл.) на психолошке исходе.

Особе које имају историју психијатријске болести имају симптоме анксиозности и беса и 4-6 месеци након карантина.

У односу на општу популацију здавствени радници имају значајно израженије симптоме.

Стресори током карантина:

- дужина трајања (до 10 дана и више- значајна разлика)

- страх од инфицирања

- фрустрираност и досада

- неадекватна снабдевеност (храна, вода, одећа, смештај, лекови, терапија)

- кашњење у снабдевању маскама и сл.

- неадекватна информисаност од стране звничних представника здравствене службе

- нејасна упутства: смисао карантина, дужина трајања, нејасноће око тога ко је под ризиком и коликим

Стресори после карантина:

- финансијски и социјалн-оекономски дистрес

- психолошко поремећаји

- поремећаји социјалних односа

Потенцијално већи финансијски губитак повезан је са већом вероватноћом појаве ПТСП и симптома депресије.


Питање стигме

Стигматизација оних који су у карантину јер се сумња да су оболели.

Постојање унутаркућне тензије између чланова домаћинства.

Неопходна едукација укупоног становништва.



Како умањити последице карантина?

Ефекти карантина се детектују месецима и годинама након карантина.

Особама са психичким проблемима је неопходна додатна псих. помоћ током периода карантина.

- Што краће траје, мањи су ефекти карантина.

- Што јасније и увремењене информације доступне свима.

- Адекватна снабдевеност- довољно и на време

- Смањити досаду и омогућити све видове комуникације:e-mail, мобилни телефони, друштвене мреже и доступност медија су неопходни

- Рад на даљину-неопходно обезбедити WiFi или други вид интернет приступа

- Обезбедити могућност правовремене комуникације болесника у карантину и лекара

- Обезбедити СОС телефонски број за психолошку помоћ грађанима

- Наконкарантина обезбедити групе подршке за оне који су били у кућномкарантину

- Посебна пажња за здравствене раднике као највулнерабилнију групу.

Неопходна организована подршка колега у превазилажењу псих. последица.


Шта не знамо?

- утицај социјалног дистанцирања, отказивања масовних окупљања, затварања школа и сл.  на психичко зравље

- како ће културолошке разлике утицати на психичко. здравље

Званичници треба да предузму све мере којима ће осигурати да искуство карантина буде што подношљивије стновништву.

Дугоротрајни карантин ће имати своје ефекте и на политичаре и на званичне представнике здравствених служби који су доносили мере карнтина и пратили спровођење тих мера.



изабрала, прилагодила и превела

ПП служба школе