Награђене бајке на конкурсу за најлепшу бајку за ученике обреновачких основних и средњих школа који је расписала Библиотека „Влада Аксентијевић“ у Обреновцу, а поводом 2. априла Светског дана дечје књиге.
Патуљчица Мара
У једном великом граду постојала је мала породица срећних патуљака. Живели су у печурци у великом дворишту господина Филипа.
Вредни патуљци су сваког дана сређивали његову башту, а он би им за узврат давао део свог ручка. Они су били веома тужни јер нису могли више да учине за омиљеног господина Филипа. Ипак су патуљци малена и нејака бића. Људи су огромни и јаки.
Најмања међу патуљцима била је Мара. Господин Филип је њу највише волео. Узео би је у шаку па би тако дуго причали и у дуету певали песме. Мара се увек осећала јаком и снажном баш због тог пријатељства. Филип је много радио и увек журио на посао. Док је тако као и обично трчао да не закасни, стигао је до капије, није видео кору од банане и ...хоп! Оклизнуо се и пао. Осетио је бол у нози. Сви патуљци су потрчали да му помогну. Патуљчица Мара је била највише забринута. Патуљци су га ухватили за руке и вукли да устане. Мара је трчкарала око њих у жељи да помогне, а патуљци су је са подсмехом гледали јер је она била најмања и најслабија. Они су упорно покушавали да подигну господина Филипа, али им је фалило још мало снаге. Тек када је патуљчица Мара почела да вуче из све снаге заједно су подигли господина Филипа. Филип је био збуњен. ,,Одакле толико снаге у тако маленом бићу? " питали су се сви. Нису ни слутили да је искрено пријатељство Мари дало снагу.
Патуљци су господина Филипа довели до кревета, скували му топао чај и завили ногу чудним лековитим травама које су гајили у најудаљенијем делу баште. Убрзо је сав бол нестао. Они су тек сада били поносни на себе, а још поноснији на патуљчицу Мару. Мали су помогли великима.
Прва обреновачка основна школа
Ива Игњатовић III 2
Добра гуска
Некада давно у једном селу живела је једна сиромашна породица. Имали су само једну краву и од ње су живели.
Али једнога дана крава престаде да даје млеко па се мајка пожали мужу и сину. Син се понуди да прода краву и купи другу која даје млеко. Он не купи другу краву већ је замени за гуску која носи златна јаја. Када је дошао кући похвали се родитељима како је краву мењао за гуску која носи златна јаја. Родитељи се обрадоваше и почеше да се хвале по комшилуку. Али комшије нису веровале. Једва су чекали да прође дан и да гуска снесе јаје. Када је гуска снела златно јаје они су се обрадовали и чекали да се накупи доста јаја. Када је комшија видео златна јаја одмах се даде да смишља план како да украде златну гуску. Подметнуо је обичну гуску уместо праве. Сутрадан је сав срећан погледао у кавез да ли има златно јаје и разочарао се кад је видео обично јаје.
Питао је гуску зашто није снела златно јаје, као код комшија, а она му одговори: ,,Ја помажем само добрим, а не злим људима.“ То му рече и одлете одакле је донео, а његову гуску посла назад.
Прва обреновачка основна школа
Богдан Милосављевић III 2
Дечакова жеља
Био један дечак који је на планини чувао стадо оваца. Живео је са мајком која је била болесна. Непрестано је лежала у кревету. Били су сиромашни. Стално је размишљао како да помогне мајци.
Једног дана је уморан заспао испод дрвета на пропланку. Сањао је патуљка који је ишао кроз шуму. Дечак га је пратио дубље и дубље у густу шуму. Било је све мрачније, а дечак се све више плашио. Смиривао га је једино тихи жубор потока. Тада је патуљак застао испред камена чудне боје, погледао лево, па десно и подигао га. Испод камена се налазио ћуп који испуњава све жеље. Тада патуљак угледа дечака, а он се трже. Пробудио се.
Дечак је одмах отрчао у шуму. Кренуо је истим путем који је у сну прошао. Сада се није плашио. Стигао је до поточића, подигао камен и угледао ћуп жеља. Руке су му дрхтале дог га је отварао. У ћупу су биле две кугле. Тада зачу свечани глас:
,, Ако узмеш прву куглу живећеш у богатству. Имаћеш у животу све што пожелиш и нећеш се бринути како је твојој мајци. Богатство може да донесе срећу једино теби." ,, А ако узмеш другу куглу мајка ће ти бити здрава, нећете бити богати али ћете имати довољно новца, а много мира и среће ", зачу се други умилни глас.
Добродушни дечак узе другу куглу и отрча право кући. Испред куће је стајала његова мајка и раширених руку чекала сина. Исти онај умилни глас јој је испричао дечакову жељу која се обистинила.
Прва обреновачка основна школа
